Историјат

Историјски архив Суботица је институција културе која евидентира, преузима, чува, штити, сређује, обрађује, објављује и даје на коришћење архивску грађу. Покрива територију општина Суботица, Бачка Топола и Мали Иђош.

Од времена када је почео да делује као архивско подручје, архив је прерастао у Установу која данас располаже са 550 фондова и збирки у дужини од 7.666 метара архивске грађе.

Током минулог времена институција се развијала и напредовала. Паралелно са повећавањем смештајног и радног простора расла је и стручна оспособљеност запослених архивиста. Данас настоји да се развија у складу са модерним архивистичким токовима, према прописаним законским регулативама, а у правцу којим иде савремена архивска струка.

ОСНОВНИ ПОДАЦИ

Преглед промена назива архива:

  • Градска државна архива у Суботици (од 1952)
  • Историјски архив Суботица (од 1964)
  • Историјски архив Суботица п.о. – Történelmi levéltár Subotica t.f. (од 1975)
  • Историјски архив Суботица – Történelmi Levéltár Subotica (од 1992)
  • Историјски архив Суботица – Historijski arhiv Subotica – Történelmi levéltár Szabadka (od 2002)
  • Историјски архив Суботица – Szabadkai Történelmi Levéltár – Povijesni arhiv Subotica (od 2012)
  • Историјски архив Суботица – Istorijski arhiv Subatica - Szabadkai Történelmi Levéltár – Povijesni arhiv Subotica (od 2023)

Адреса архива:

24000 Суботица, Трг Слободе 1/III

Одговорна особа:

Стеван Мачковић, директор

Контакт:

024/524-033,

(факс 524-033),

626-889

www.suarhiv.co.rs

Оснивање архива:

Колико је дуг континуитет чувања архивалија у нашем граду говори нам податак да од 1751. године постоји просторија – архив, која је била намењена за чување преписке настале радом Градске управе. Наиме, те године је изграђена прва Градска кућа која је имала свега четири просторије а једна од њих је била архива. Захваљујући тој чињеници остварени су услови за чување докумената који су настајали деловањем Градске управе Суботице почевши од 1743. године, када град стиче муниципалну самосталност и добија цивилну грађанску самоуправу. Од тог периода, сачувани су трагови вођења администрације, као последица деловања Градске управе. Они се настављају у континуитету у потоњим историјским периодима – Хабсбуршке монархије, Аустроугарске монархије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије, све до седамдесетих година 20. века. Ова архивска грађа одражава економски, политички и културни живот људи на овом поднебљу.

Након прве, у Суботици су касније изграђене још две Градске куће (1828. и 1910. године), а седиште Архива се није измештало из ње до данашњих дана.

О организованом виду заштите архивских докумената и настанку архивске службе у Суботици, можемо говорити тек од времена након завршетка Другог светског рата.

Увидевши значај писаних докумената, органи власти након завршетка рата доносе прве прописе и упутства како би се спречило уништавање докумената. Појединачни прописи и упутства о заштити докумената ће прерасти у организовани вид заштите образовањем Архивског подручја за град Суботицу и Бачкотополски срез, на основу одлуке одељења за просвету ГИО НС АПВ бр. 16800 из 1946. године. Одлуком је формирано девет архивских подручја у Војводини: Новосадско, Сомборско, Суботичко (које чини град Суботица и срезови Суботица и Бачка Топола), Сенћанско, Великокикиндско, Зрењанинско, Вршачко, Панчевачко и Сремскомитровачко. Истом одлуком је назначено да свако архивско средиште мора имати архивског руководиоца.

Почетком 1949. године Архивско подручје прерасло је у Архивско средиште. У документу од 16. фебруара 1949. године који је упућен од стране Градског народног одбора – Извршног одбора архивару архивског подручја, наглашено је да се архивска средишта не могу третирати као установе, све до доношења одлуке од стране Министарства просвете.

На основу Решења Извршног одбора Градског народног одбора бр. 2173/1952. године, донетог на основу Решења Министарства просвете НР Србије бр. 32355 оснива се самостална установа под називом Градска државна архива у Суботици.

Установа добија назив Историјски архив Суботица 1964. године на основу Решења Скупштине среза Суботице бр. 05-7101/1964. године. Права и дужности оснивача у овом периоду је вршио Народни одбор среза, односно Скупштина среза Суботице.

Важни датуми:

  • 1946. године је формирано Архивско подручје за град Суботицу и Срез Бачку Тополу;
  • 16. јула 1947. именован и постављен руководилац Архивског подручја;
  • почетком 1949. Архивско подручје прераста у Архивско средиште;
  • 1952. године оснива се самостална установа – Градска државна архива;
  • 1964. године установа добија назив Историјски архив Суботица.

Оснивачки акт:

Решење Извршног одбора Градског народног одбора Суботица бр. 2173/1952 донет на основу решења Министарства просвете НР Србије бр. 32355.

Први директор:

Емил Војновић

ИСТОРИЈАТ ФОНДОВА И ЗБИРКИ

Најважнији фондови приликом оснивања:

Архивска грађа Магистрата 1743–1918, градских комесара, правозаступника, властелинских судова за град Суботицу, Бајмок, Александрово, Школског надзорништва.

Сачувану грађу у континуитету, а која се односи на Градску управу, можемо пратити од 1743. године. Те године је по укидању Потиске и поморишке Војне крајине, Војни шанац Суботица привилегијом царице Марије Терезије проглашен привилегованом коморском варошицом по имену Сент Марија. Из времена слободног краљевског града Суботице (1779–1849) сачуван је фонд Магистрат слободног краљевског града Суботице. Континуитет рада Градске управе се наставља кроз архивски фонд Градског начелства за период од 1850. до 1860. године. Потом следи фонд Градско веће Суботице 1861–1918. година.

Касније примљени фондови и збирке од већег значаја:

Градско поглаварство града Суботице 1919–1941; Градски народни одбор 1945–1954; Судски фондови; Сирочадски сто града Суботице; Збирка матичних књига основних школа; грађа разних удружења, друштава итд.

Укупна количина грађе у архиву:

У 2022. години укупна количина грађе износи 7666 метара. Крајем 2022. године Архив располаже са 550 архивских фондова и збирки, од којих је 401 сређених и 141 несређених. Установа врши надзор над 963 регистратуре које се налазе на територији Суботице, Бачке Тополе и Малог Иђоша.

Стање очуваности грађе:

Добра очуваност.

Хронолошки распон грађе:

1658–2013. Најстарији оригинални документ који се чува у Архиву је племићка диплома Јаноша Сенција из 1658. године. Десетак докумената је сачувано из периода Потиске Војне крајине, коме је суботички шанац формацијски припадао. После битке код Сенте 1697. године, ослободивши се турске власти, Суботица је припојена Војној граници.

Документи који се налазе у склопу фондова и збирки обухватају временско раздобље од средине 17. века до данашњих дана, а сведоче о животу у Суботици и околини, као и шире. У архиву се чувају веће групе архивалија: исправе (повеље и дипломе); рукописне књиге (протоколи, регистри и друге књиге); списи са својим помоћним књигама; рукописне оставштине значајних породица и личности; карте, мапе, планови; штампани материјал; фотографије, аудио-визуелна грађа, те магнетни (дискете и слично) и дигитализовани записи. Архивска грађа је претежно писана на српском, мађарском, немачком, латинском и хрватском језику. Подељена је по настанку у фондове и збирке: органи власти и органи управе; правосудни органи; просвета, наука и култура; привреда; војска; друштвено-политичке организације; породични и лични фондови; збирке.

На основу критеријума за категоризацију архивске грађе, архивски фондови су груписани на фондове од изузетног, великог и општег значаја.

У фондове од изузетног значаја спада 21 фонд:

  • Ф. 261, Магистрат повлашћене краљевско-коморске вароши Сент Марија (1743−1779);
  • Ф. 2, Градско веће слободног краљевског града - Суботица (1861-1918);
  • Ф. 272, Магистрат слободног краљевског града – Суботица (1779−1849);
  • Ф. 71, Среска комисија за ратну штету − Суботица (1945−1946);
  • Ф. 385, Комисија за ратну штету среза и града – Суботица (1946−1947);
  • Ф. 69, Градска комисија за ратну штету – Суботица (1945−1946);
  • Ф. 283, Општинска геодетска управа – Суботица (1965−?);
  • Ф. 377, Уред за катастар – Суботица (1945−1965);
  • Ф. 166, Команда места – Суботица (1944−1945);
  • Ф. 23, Краљевски судбени сто – Суботица (1871−1918);
  • Ф. 20, Судбени сто – Суботица (1861−1871);
  • Ф. 45, Окружни суд – Суботица (1919−1941);
  • Ф. 86, Окружни суд – Суботица (1945−?);
  • Ф. 60, Градско начелство слободног краљевског града – Суботица (1941−1944);
  • Ф. 1, Војнићи од Бајше – Суботица (1644−1946);
  • Ф. 179, Збирка Ивањи Иштвана (1724−1783);
  • Ф. 271, Тајни архив града Суботице (1743−1904);
  • Ф. 275, Збирка пројеката (1845−1989);
  • Ф. 216, Збирка Јелисавете Лифке (1882−1981).

Већина ових фондова је уједно највише коришћена приликом истраживања.

Депо – површина 2805,9 м² и то:

  1. обј. ЦА седиште (канцеларије и депои на трећем и четвртом спрату Градске куће – 1371,71 м²
  2. обј. СБС депо у Суботици (део сутерена зграде Суда), ул. Сенћански пут 1 – 227,50 m²
  3. обј. СЦС депо у Суботици (део објекта I, II и III спрат), ул. Матије Гупца – 506,37 м²
  4. обј. ТАС депо у Бачкој Тополи, (део приземног магацина), ул. Бајшански пут 21 – 144 м²
  5. 3 склоништа у Суботици – 484,71 m²

Историја зграде Архива

Кратка историја смештаја Архива, депоа:

Крајем 1948. године, Градски музеј уступа једну просторију за потребе Архивског подручја, затим 1949. године две просторије у Енгелсовој улици у Суботици. Крајем 1950. године Архивском средишту додељено је 11 просторија на трећем спрату у згради Главног народног одбора (како се тада званично звала) односно ранијој и садашњој Градској кући, где је и данас смештен. Додатни простор за смештај преузете архивске грађе, Архив је добио 1982. год. у сутерену Суда, 1988. године у Бачкој Тополи, 2005. године 3 спрата у објекту у улици Матије Гупца и 2008. године у 3 атомска склоништа.

Историјат здања у коме се Архив тренутно налази:

Зграда у којој је смештен Историјски архив Суботица је трећа по реду Градска кућа која је саграђена 1908–1912. године на приближно истом месту као претходне две. Зграда је саграђена по пројектима архитеката из Будимпеште Марцела Комора и Дежеа Јакаба. Приземље је препуштено угоститељима и трговини, а први, други и трећи спрат, баш као некада и данас заузимају службе градске администрације. Део трећег, где су некада били смештени полиција и истражни затвор, користе се за канцеларије и депое Историјског архива. Градска кућа је изграђена у стилу мађарске сецесије, најимпозантнији је свечани улаз са комплексом свечаних просторија на првом спрату.

Најкарактеристичнији део Градске куће, торањ висок 76 метара, налик је торњу Управне палате у Тиргу Мурешу (Румунија), које су пројектовали исти аутори. Високи торањ временом је постао заштитни знак града и налази се на најразноврснијим издањима која говоре о Суботици. Торањ са сатом је видљив из свакога дела града.

Простори Градске куће једно време су вршили функцију Дома културе. У то време градска администрација је своју делатност обављала у згради познатој као Нова градска кућа. Међутим, недостатак новца, репрезентативност објекта и централно место у граду вратили су градску управу под сводове грађевине, која већ пуни век важи за симбол града.

СТРУКТУРА АРХИВА

Административна подела архива:

  • Одељење за управу и опште послове
  • Одељење за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала
  • Одељење за сређивање и обраду архивске грађе (унутрашња служба)
  • Одељење за документацију и информације

Опсег послова:

Заштита грађе:

– 963 евидентиране регистратуре ван Архива; у Архиву има 515 фондова и збирки (7300 м)

Послови са корисницима:

– за 2016. годину број захтева за приватно-правне и друге сврхе је 1407; корисника архивске грађе било је 88 од тога 80 домаћих и 8 страних истраживач (издато је 860 књига, 202 архивских кутија, 1270 предмета) а корисника библиотечког материјала је било 29.

Запослени:

Извештај Главног извршног одбора од 2. новембра 1946. године упућује свим музејима, архивима и библиотекама Војводине допис о обавезним запосленим лицима у овим институцијама. Тако се у архивима предвиђа по један архивар и сарадник у зависности колико изискује обим и природа послова. Предвиђа се један архивар уједно и управник. Стручно особље ових установа може бити стално, хонорарно или добровољно.

Као први архивски руководилац са тадашњим средиштем у Градској библиотеци помиње се Блашко Војнић. Он је 16. јула 1947. године одређен за првог архивског руководиоца суботичког подручја које је обухватало град Суботицу и срезове Суботица и Бачка Топола.

У годишњем извештају за 1948. годину од 1. јануара до 11. јула, као руководилац на добровољној бази се помиње Михаљ Прокеш. Након њега за подручног архивара, а касније архивског руководиоца, биће постављен Иван Рудић. Као руководилац он ће учествовати на архивистичким састанцима и боравиће на архивистичким курсевима у Београду и Дубровнику.

Постављањем Емила Војновића за руководиоца од 28. новембра 1951. године постепено ће се повећавати број запослених радника у Архиву. А управо захваљујући њима – генерацијама архивиста и архивских помоћника који су радили у Архиву, архивска грађа је постала доступна у научне и друге сврхе.

Данас Архив има 14 радника у сталном радном односу.

У протеклом периоду директори Архива су били:

  • Блашко Војнић (руководилац Градске библиотеке задужен за организовање архивске службе 1947)
  • Михаљ Прокеш (1947)
  • Иван Рудић (1949–1951)
  • Емил Војновић(1951–1973)
  • Андрија Хоровиц (1973–1974)
  • Јожеф Палинкаш (1974–1975)
  • Андрија Хоровиц (1976)
  • Смиља Пријић в. д. (1976–1977)
  • Милан Дубајић (1977–1993)
  • Зоран Вељановић (1993–2001)
  • Стеван Мачковић (од 2001)

Истакнути архивисти:

  • Др Емил Војновић
  • Гашпар Улмер
  • Мр Јанош Добош
  • Ласло Мађар