Е-архива

Е-архива је онлајн база податка преко које корисници могу приступити индексима Матичних књига које се чувају у ИАСу.

Она садржи део дигитализоване грађе фонда 451, Збирка црквених матичних књига (1687–1949) и то индексе црквених матичних књига (крштених, венчаних, умрлих):

  • католичке (црквена општина Света Терезија, Свети Роко, Свети Ђорђе) и православне (црквена општина Вазнесење Господње, Свети Великомученик Димитрије – Александрово) вероисповести за територију Суботице од 1687. до 1947;
  • за територију Бајмок (црквена општина Свети Петар и Павао) од 1820. до 1905;
  • за територију Шупљак – Лудаш (црквене општине Света Катарина) од 1832. до 1901;

и део дигитализоване грађе фонда 478, Збирка државних матичних књига, тачније индекси државних матичних књига (крштених, венчаних, умрлих);

  • за територију Суботице до 1919. године.
Посетите е-архиву

Матичне књиге представљају основне евиденције темељних података који се воде у облику књиге. Оне су архивска грађа и представљају писане документе. Матичне књиге могу бити црквене и државне.

Црквене матичне књиге су црквене приватно-правне исправе о физичким лицима који су припадници одређене верске заједнице.

Постоје више врста црквених матичних књига:

  1. Матична књига крштених (лат. liber baptisatorum)
  2. Матична књига венчаних (лат. liber copulatorum)
  3. Матична књига умрлих (лат. liber defunctuorum)
  4. Матична књига кризманих (лат. liber confirmatorum).

Са развојем буржоаског друштва, појављује се правна теорија као појам грађанског стања, па у вези с тим и законски регулисан грађански брак, независно од црквених канона. Због регулисања грађанског стања (рођење, склапање брака, смрти физичких лица), увешће се вођење Грађанских (државних) матичних књига.

Без обзира да ли је црквена или државно-правне провенијенције, књига подразумева приватно-правну евиденцију о лицима (појединцима).

Почеци вођења црквених матичних књига досежу у католичкој цркви до XII века, али тек у XVI веку је Тридентски концил (1545–1563) прописао римокатоличким жупницима да без изузетка и сукцесивно бележе датум имена и датум крштења крштених и њихових кумова, а исто тако и имена брачних парова и њихових сведока са датумом и местом склапања брака. За територију Угарске донета је посебна одлука о вођењу матичних књига на основу „Rituale Romanum“ на земаљском концилу у Нађсомбату (Nagyszombat). У то време територија Војводине је још била под турском влашћу, и о вођењу матичних књига још нема података. Већ годину дана по истеривању Турака, са територије Угарске 1687. године, почело је вођење матичних књига у Суботици, а постепено и у већим местима обновљених жупанија.

Мешање државне власти у област вођења евиденција о људима и њиховим грађанским стањима почеће издавањем Наредбе о обавезном вођењу матичних књига рођених, венчаних и умрлих за све признате вероисповести 20. фебруара 1784. године. Ово уплитање државне власти у вођење црквене администрације временом ће све више јачати.

Ново проширење државне ингеренције наступило је законским чланом XXIII из 1827. године којом је прописано вођење матичних књига у два примерка. Похрањивање дуплума у архиве слободних краљевских градова и жупанија вршило се због безбедносних разлога. Они су достављани надлежним муниципалним архивима једном годишње, све до увођења државних матичних књига 1895. године у Бачкој, Тороталској и Тамишкој жупанији.

Црквене матичне књиге на територији Војводине настале су у времену од краја XVII до краја XIX века. Њихов садржај је различит. Писане су на језику и писму верника код цркава (српски, мађарски, немачки, до 1868. године и латински). За уписе се користило латиничко, ћириличко, готско, јеврејско и грчко писмо. Настанком нове државе уједињењем Словена и стварањем Краљевине СХС нови закони о Матичним књигама почиваће на дотадашњим законима који су били у примени – бившим аустроугарским законима.

Након завршетка Другог светског рата, питање вођења матичних књига је регулисано Законом из 1946. године (Сл. Лист ФНРЈ, број 29 од 9. априла 1946. године). Овим Законом су у целој земљи уведене државне матичне књиге. Црквеним матичним књигама је признат статус јавних исправа чланом 48. Закона о матичним књигама из 1946. године. Црквене матичне књиге никада нису одузете од цркава само су преузете ради преписивања и превођења (Сл. Гласник НРС број 18/1948. године). Каснијим Законима се наређује да се поред остале попише и архивска грађа „школских и црквених општина“.

Ф. 208, ЗБИРКА ДУПЛИКАТА ЦРКВЕНИХ МАТИЧНИХ КЊИГА ГРАДА СУБОТИЦЕ 1839–1895.

Дупликати црквених матичних књига се у Историјском архиву у Суботици чувају од 1952. године. Фондови Црквених матичних књига и Државних матичних књига су преузети много касније и чувају се од 2006. и 2010. године.

Збирка дупликата црквених матичних књига града Суботице је основана законским чланом XXIII из 1827. године. Овим Законом је признатим конфесијама у Краљевини Мађарској прописана обавеза вођења матичних књига рођених, венчаних и умрлих истовремено у два истоветна примерка. Црквени бележник је био дужан да један примерак крајем године закључи и преда територијално надлежном муниципијском службенику, који је након овере ове књиге предавао на трајно чување муниципијској (жупанијској односно градској) архиви.

У Суботици која је имала статус слободног краљевског града, обавеза преузимања дупликата црквених матичних књига (ЦМК) односила се само на ужу територију града. У то време кметовска села Александрово, Бајмок и Чантавир као кметовска села била су подређена преко свог среског начелника бачбодрошкој жупанији. На ужој територији града 1827. године је постојала римокатоличка жупа црква Свете Терезије и православна парохија храма Вазнесења Господњег. На територији римокатоличке жупе Свете Терезије касније су образоване и издвојене жупе цркве Свете Катарине на Лудошу, цркве Светог Ђорђа и Светог Роке, Сента и Кер. Ове жупе су одмах по стварању почеле водити матичне књиге. Године 1851. и Јеврејски рабинат у Суботици је почео водити матичне књиге. Ширењем реформације појавиле су се у Суботици и реформаторске цркве: протестантске (1884), евангелистичко-реформатска (1885) и евангелистичко-аугустинска (1887). Дупликате матичних књига су достављали Магистрату града.

Достављање дупликата ЦМК било је привремено прекинуто 1853. године, а настављено тек 1860. Затим се достава уредно наставља до 1895, када се због оснивања државних матичних уреда и започетог вођења државних матичних књига уредбом Министарства вере и просвете од 24. августа 1895. године укида и наређује се њихово закључивање 30. септембра 1895. године. Дупликати ЦМК примљени су у Историјски архив Суботице у саставу старе архиве града Суботице 1952. године.

Збирка дупликата црквених матичних књига у Историјском архиву у Суботици је настала издвајањем из фондова Магистрата (до 1849), Градског начелства (до 1861) и Градског већа (до 1895).Приликом сређивања прво је извршено раздвајање по насељима седишта жупа (Лудош и Суботица), затим унутар Суботице. Књиге су разврстане на оне крштених, венчаних и умрлих. Збирка се састоји од 674 књиге, у укупној количини од 4,30 метара. Језик на коме су писане је латински, српски, хрватски и мађарски. Књиге су смештене у кутије и нису микрофилмоване ни дигитализоване.

Ф. 451, ЗБИРКА ЦРКВЕНИХ МАТИЧНИХ КЊИГА 1687–1949.

Историјски архив у Суботици поседује црквене матичне књиге рођених, венчаних умрлих и индексе уз матичне књиге за године 1687–1949, следећих црквених општина: Римокатолички жупни уред Св. Терезије – Суботица; Римокатолички жупни уред Св. Роке – Суботица; Римокатолички жупни уред Св. Ђурђа – Суботица; Српска православна парохија при храму Вазнесења Господњег Суботица; Православна црква Св. Великомученика Димитрија – Александрово; Римокатолички жупни уред филијала у Александрову; Евангелистичко аугустинска суботичко-сомборско путујуће свештеничко звање; Римокатоличке парохије у Кунбаји; Римокатоличке парохије у Каћмару; Римокатолички жупни уред Св. Антуна – Чантавир; Римокатолички жупни уред Св. Катарине – Лудаш; Римокатолички жупни уред Св. Петра и Павла – Бајмок. Архивска збирка је преузета на основу члана 39. Закона о културним добрима а сходно Записнику о надзору над вођењем Матичних књига и увида у рад службе личног статуса грађана матичног подручја Суботице. Преузимање је извршено 2006. године када је и формирана Збирка. Индекси ових Матичних књига су у већини дигитализовани и доступни су на сајту Историјског архива Суботице.

Ф. 478, ЗБИРКА ДРЖАВНИХ МАТИЧНИХ КЊИГА 1895–1915.

Архивска грађа Збирке државних матичних књига се налази у Архиву у Суботици од 2010. године. У овој Збирци се налазе државне матичне књиге одсека за лична стања грађана (Матичарског звања) суботичке локалне самоуправе настале у раздобљу од октобра 1895. до 1915. године. У Збирци се налазе матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, као и индекси умрлих и рођених лица.


О превођењу страних имена у матичним књигама рођених